Emil Dirkem  (makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 10 đ Nivo: Filozofski fakultet

Dirkemovata metodološka misla pretstavuva nov period vo razvojot na pozitivističkoto razbirawe za sociološkiot metod.Dirkem e avtor na knigata so naslov: ,,Pravila za sociološkiot metod,,.Vo toj period postojat razni sociološki istražuvawa što vlijaat, razni metodološki problemi da se razgleduvaat niz istražuvačka praksa.Dirkem e pogolem istražuvač od Kont i Mil bidejći imal bogato lično istražuvačko iskustvo.Metodologijata na Dirkem pretstavuva obid da se razraboti sociološkiot metod od pozitivističko stojalište.Mnogu pati ukažuval deka teoretskite razbirawa na naučnicite ili nivnata metodologija vlijae vrz nivnite metodološki rešenija.Kont e sociloški realist i univerzalist,dodeka Mil nominalist,Dirkem e mnogu poblisku do Kont.Dirkem sozdava edna varijanta za organska teorija za opštestvoto koe može da se nareče etičko-idealističko.Toj smeta deka idejata i etičkite vrednosti se suština na opštestvoto kako poseben del na realnosta. Vo opštetsvoto spontano nastanuvaat kolektivni pretstavi ,ideji i moralni normi i tie pretstavuvaat preduslov za normalen opštestven život.
Vospituvaweto Dirkem go razbira isklučivo kako proces na socijalizacija ,kade postarite sakaat svoeto potomstvo da go vovedat vo ramki na opštestveniot život i taka da go podgotvat da prevzemat najrazlični ulogi koi se ili naođaat pod vlijanie na opštestvoto ili se nepobitni.Osnovna zadača na socijalizacija e da ja izmenat vrodenata individualistička i nesocijalna priroda na luđeto ,da na takov način gi podgotvat luđeto za normalna vklučenost vo opštestveniot život..No kolektivnata svest sekogaš ostanuva nad individualnata ,i vo odnos na poedinecot deluva prisilno.Dirkem nikogaš ne uspea da jasno ja odredi koj e konkretno nositel na individualnoto razbirawe na kolektivnata svest,no sepak ne bil pobornik da go toa objasni psihološki i taka ja namaluval razlikata među kolektivnata i individualnata svest.Dirkem nastojuval da dokaže deka kolektivnata svest ne treba da se proučuva vo nejzinite individualni oblici.
Drugo sredstvo za izdvojuvawe na opštestvenite pojavi od poedinečni oblici na nivnoto manifestirawe.Dirkem go voočuval toa vo statistika.Statistička pravilnost vo pojavite koj na prv pogled se obusloveni od individualni pričini.na pr,statistička pravilnost za sklopuvawe na brakot,koj na prv pogled se smeta deka se usloveni od nivnite individualni pričini,spored Dirkem se najdobar dokaz deka vo niv se voočuvaat nekoi nadindividualni kolektivni sostojbi.Sepak ne treba da razbereme deka opštosta ne e edinstvena ni najvažna osobina na opštestvenite pojavi ,nivna diferentia specifičnost e prisilniot karakter što označuva deka postojat raznovidni oblici na opštestvenite sankcii so pomoš na koj se sankcionira otstapuvaweto od voobičenoto način na deluvawe razmisluvawe ičuvstvuvawe vo ramki na opšestvoto.Prisilnosta na opštestvenite pojavi Dirkem vooedno go smetal kako najdobar dokaz deka nivnite koreni ne se naođaat vo poedinecot ,bidejći tie vo odnos na poedinecot sekogaš se javuvaat kako prisila.Ponekogaš poedinecot koj potpolno gi prifatil nekoi sodržini na opštestvenata svest ,ne može da se sogleda prisilniot karakter.No toa e samo iluzija edinstvena razlika e što vo toj slučaj opštestvenata prisila deluva od vnatre ,bidejći čovekot so nea se

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]